Arhive kategorije: Nationalism

Kako smrdi dr. Nele Karajlić: Suicide Note Predraga O., snajperiste

∫ the life of the wife is ended by the knife ∑


“Suicide Note” Predraga O. – snajperiste VRS, koji je ubio sarajevsku devetogodišnju djevojčicu DIJANU

Dijani je oduzeo život vojnik Čosićeve, Miloševićeve i Karadžićeve ideologije, Predrag O., koristeći snajper negdje sa srpskih položaja oko opkoljenog Sarajeva, tako da ona ne može slušati Neletovo “snajperisanje” Sarajeva, u ime te iste ideologije, danas.

Sarajevo '92 siege - djeca zrtve snajpera
Dječak ubijen na Marin Dvoru, u opkoljenom Sarajevu, pogođen iz snajpera sa srpskih položaja negdje na Grbavici – dječak nije sin Nenada Jankovića i njegove supruge

Snajperist Vojske RS, rođeni Sarajlija, Predrag O., koji je ubio sarajevsku devetogodišnju djevojčicu Dijanu, iako, ustvrdiće, do tog momenta nikada nije pucao na one za koje je “postojala sumnja da su isključivo civili”, u oproštajnoj poruci objašnjava zašto će sebi u Beogradu 2000. oduzeti život :

“Ne znam kakav je đavo ušao u mene tog dana. Sjećam se, bio je vreli ljetni dan, avgust 1992., rano popodne. Kroz magično oko durbina oprezno sam posmatrao ulice. Vidio sam civile. Uglavnom starce i žene, kako oprezno izviruju iz kuća. Nastalo je zatišje i oni su se uputili na česmu na obali Miljacke da dopune zalihe vode. Vidio sam jednu stariju ženu kako odmiče od česme i jednu ženu sa djetetom, djevojčicom, kako brzo potura balone pod lulu česme… Uhvatio sam lice djevojčice i shvatio sam da se ona smije, baš kao da se oko nje ne dešava nikakvo ludilo… A onda je ludilo, iznenada, uhvatilo mene. Šta se ona smije, mislio sam, da li se ona to meni smije?! Ja se tu zlopatim, krvavim u životu bez života, a ona se smije kao da mi prkosi – kako uostalom smije biti toliko zadovoljna i sretna, mislio sam. Nećeš ti meni, vala, rekao mi je neki pakleni glas i ja, u tom trenu, shvatih da mi se prst, baš kao da ga ja ne kontrolišem, spustio na obarač i počeo da ga stiska… Zaustavi se, zaustavi se, vikao sam u sebi, ali moj sopstveni prst nije me više slušao… Nisam više ni nišanio, samo sam osjetio trzaj puške, a onda sam je odbacio, sav u goloj vodi. Sve je to ličilo na noćnu moru, kao neki san na javi. Ma, tješio sam se, to i jeste neki san, ništa se od toga nije desilo… Uzeo sam dvogled i pogledao u pravcu česme: djevojčica je ležala na zemlji, u krvi, a njena majka je stajala pored nje, sa urlikom na zgrčenom licu.”

BOSNIA-WAR-ANNIVERSARY
Sarajevo na dlanu

Predrag O. je napisao i to da nikad poslije tog događaja “nije bio isti”. Dok je rat još trajao ubica je pobjegao iz Sarajeva, živio u Njemačkoj jedno vrijeme, a kad se rat završio, pazi sad ovo Nenade Jankoviću, snajperista se vratio da živi na mjestu zločina, u svoj rodni grad, gdje je bez problema vratio svoj prijeratni stan i zaposlio se u Pošti !!!

Sarajevo '92 siege - snajperska gnjezda
Snajperska gnijezda oko opkoljenog Sarajeva

Jedne noći je vidio djevojčicu koju je ubio i ona ga je pitala: “Zašto si to učinio”?
Od tog dana ga je, stoji u oproštajnom pismu, “utvara nevine djevojčice posjećivala svuda i na svakom mjestu”.
Kad to više nije mogao podnositi, ubica je odlučio da izvrši samoubistvo.

U “Udruženju roditelja ubijene djece opkoljenog Sarajeva” su za pismo saznali nedugo nakon njegove smrti.

Top Lista Nadrealista - ratna
Neletovi prijeratni prijatelji i saradnici u Sarajevu pod opsadom

Koliko zaista vrijedi riječ i djelo jedne hulje, Nenada Jankovića, poznatijeg kao Dr. Nele Karajlić. ?
Koliko zaista njegovi poštovaoci znaju šta je tačno i koliko ovaj uhljup dao “Zabranjenom Pušenju” i “Top Lsti Nadrealista” u kreativnom smislu ?

Advertisements

Sejo Sexon : Ne može pravi Sarajlija pjevati ispod slika Karadžića i Mladića

∫ the life of the wife is ended by the knife ∑


Decembar ‘09

Da­vor Su­čić, po­zna­ti­ji kao Se­jo Sexon, li­der ben­da “Za­bra­nje­no pu­še­nje” u raz­go­vo­ru za “San”, sa­svim otvo­re­no i bez dla­ke na je­zi­ku go­vo­rio je o no­vo­nas­ta­loj si­tu­aci­ji ve­za­noj za su­kob sa Emi­rom Kus­tu­ri­com i Ne­le­tom Ka­raj­li­ćem, Sa­raj­li­ja­ma ko­ji ve­li­ča­ju ra­tne zlo­čin­ce na svo­jim kon­cer­ti­ma u Beo­gra­du i ci­je­lom svi­je­tu.

Ko­men­ta­ri­šu­ći ne­da­vnu izja­vu Ga­ne­ta Pe­ci­ko­ze, me­na­dže­ra ben­da “Emir Kus­tu­ri­ca & No smo­king Orchestra”, za “San” da je “Za­bra­nje­no pu­še­nje” to­li­ko us­pje­šno da je pro­šle go­di­ne u Beo­gra­du pro­da­lo sve­ga 350 ka­ra­ta, kao i to da je Ne­le bio i os­tao li­der sa­ra­jev­skog Pu­še­nja, Se­jo je na­gla­sio da su to sa­mo Ga­ne­to­ve pus­te že­lje.

– Ga­ne Pe­ci­ko­za je ve­li­ki sa­njar. On je to mo­žda sa­njao, pa re­kao va­ma. Pri­če da smo na kon­cer­tu u Beo­gra­du pro­da­li 350 ka­ra­ta su obi­čne la­ži i izmiš­ljo­ti­ne. Svi zna­ju ko­li­ko je bi­lo po­sje­ti­la­ca u Beo­gra­du. Čak sam se za Fe­de­ra­nu te­le­vi­zi­ju ja­vio uži­vo iz dvo­ra­ne ko­ja je bi­la krca­ta. Ali, na­vi­kli smo mi na nji­ho­ve po­dva­le. Osim to­ga, Ga­ne je me­na­džer ko­ji po­drža­va na­ci­ona­lis­ti­čku re­to­ri­ku za­je­dno sa Kus­tu­ri­com i Ne­le­tom Ka­raj­li­ćem. Ne za­ni­ma me šta on go­vo­ri. On je sve svo­je već da­vno re­kao.

O če­mu se za­pra­vo ra­di?

 – Kao prvo, ko je Ga­ne da go­vo­ri me­ni ko je Ne­le Ka­raj­lić? Va­ljda ja znam bo­lje Ne­le­ta, ne­go on. Ne tre­ba me­ni ni­ko go­vo­ri­ti bi­lo šta o nje­mu. Znam ja do­bro ko je i šta je on.

Re­ci­te nam ko je Ne­le Ka­raj­lić?

– Oso­ba ko­ja se u Beo­gra­du pred­stav­lja Sa­raj­li­jom, a pje­va ispod sli­ke ra­tnih zlo­či­na­ca Ra­do­va­na Ka­ra­dži­ća i Rat­ka Mla­di­ća, mon­stru­ma ko­ji su uni­šti­li nje­gov vo­lje­ni grad ubi­ja­ju­ći na hi­lja­de ne­du­žih gra­đa­na, ne mo­že bi­ti pra­vi Sa­raj­li­ja. Eto ko je Ne­le Ka­raj­lić! Nje­go­va re­to­ri­ka je da­vno pre­ra­sla u mržnju. Ve­li­ča­nje po­gre­šnih ide­ala. On i da­lje ži­vi u vre­me­nu is­kriv­lje­nih vri­je­dnos­ti i kse­ono­fo­bi­čne ide­olo­gi­je. To ta­ko ne ide. Ja sam Sa­raj­li­ja i u Za­gre­bu, i u Beo­gra­du, ali i u ci­je­lom svi­je­tu. Ja vo­lim ovaj grad, ne mrzim ga. Znam ja do­bro ko je Ne­le. Zbog to­ga mi je glu­po da mi Ga­ne Pe­ci­ko­za go­vo­ri ko je on. On ga ni ne po­zna­je.

Šta će­te vi, kao li­der ben­da po­du­ze­ti po tom pi­ta­nju? Oči­gle­dno da Ne­le, iako tvrdi da ne­ma ni­šta sa Pu­še­njem, ipak pje­va va­še pje­sme?

– Ne­ka pje­va, ne­ću ni­šta po­du­zi­ma­ti. Ov­dje ni­je pro­blem u autor­skim pra­vi­ma, kra­đi…, ne­go u ne­če­mu što se zo­ve na­ci­ona­lis­ti­čka kom­pa­nja. Ne že­lim da se pje­sme “Za­bra­nje­nog pu­še­nja” pje­va­ju ta­mo gdje su sli­ke ra­tnih zlo­či­na­ca. Ta­mo gdje oni po­zi­va­ju pu­bli­ku da skan­di­ra­ju nji­ho­va ime­na. U to­me je naj­ve­ći pro­blem.

Jes­te li mo­žda ra­zmiš­lja­li o tu­žbi?

– Ne že­lim da žu­rim. Ne­ću da se tog ma­ča la­tim. Me­đu­tim, uko­li­ko nas­ta­ve sa pro­pa­gi­ra­njem na­ci­ona­li­zma na kon­cer­ti­ma gdje pje­va­ju na­še pje­sme, za­što ne?! To je vi­še van sva­ke pa­me­ti. Na­ma je cilj sa sao­pće­njem bio da upo­zna­mo na­še fa­no­ve šta se us­tva­ri de­si­lo u Beo­gra­du i za­što ni­smo nas­tu­pa­li.

Okre­ni­mo se ma­lo ve­dri­jim pi­ta­nji­ma. Šta je sa va­šim no­vim al­bu­mom “Sha­drvan Co­de”?

– Al­bum se ra­di. Mi­slim da će za ne­što ma­nje od mje­sec da­na bi­ti sve go­to­vo. Vje­ru­jem da će bi­ti odli­čan, jer pje­va­mo i sa 20 že­na ho­ra “Ara­bes­ke”. Bit će tu sve­ga. Mi smo ro­ke­ri, ko­ji po­sli­je dvi­je ra­ki­ji­ce, ople­tu po sev­da­hu.

Mi­sli­te li da će pu­bli­ka do­bro pri­hva­ti­ti al­bum, s ob­zi­rom da se da­nas svi okre­ću sev­da­hu? Ne­ki su miš­lje­nja da sev­dah do­no­si pa­re?

– Ka­ži­te mi vi ko se to opa­rio pje­va­ju­ći sev­dah? Ni­ko. Mi smo bend ko­ji je odras­tao uz sev­da­lin­ku i sev­dah. Uvi­jek se na der­ne­ci­ma pje­va­la sev­da­lin­ka, bez ob­zi­ra ko­li­ko mi ro­ke­ri bi­li. Kod Pi­onir­ske do­li­ne je bi­la je­dna ka­fa­na gdje je uvi­jek tre­sla sev­da­lin­ka. Mi smo još k'o dje­ca to slu­ša­li i uži­va­li. Ni­je to sad, daj da se mi opa­ri­mo. To je ne­ki naš ćejf na ko­ji smo na­vi­kli.

Ho­će li na no­vom al­bu­mu mo­žda bi­ti ne­ki du­et?

– Ne vje­ru­jem. Ni­smo o to­me ne­što pre­tje­ra­no ni ra­zmiš­lja­li. Sve za­vi­si od pje­sme. Gru­pa “Za­bra­nje­no pu­še­nje” ni­ka­da ni­je sni­ma­la du­ete da se ne­ko­me do­dvo­ri. Ono, ka­ko ka­žu, pje­vat će­mo u Beo­gra­du, pa daj da sni­mi­mo du­et sa Ce­com. Mi sa­ra­đu­je­mo sa lju­di­ma ko­ji ni­su zvi­jez­de, ali za­to je­su ve­li­ki mu­zi­ča­ri i ve­li­ki lju­di. Onim, što ka­že ra­ja, ko­ji vo­le za­ro­šti­ljat, na­smi­ja­ti se…. Zbog to­ga nam le­že lju­di po­put Ar­se­na De­di­ća, Ibri­ce Ju­si­ća, Ha­li­da Be­šli­ća. Ko zna, mo­žda upra­vo sa Ha­li­dom ne­što sni­mi­mo – re­kao je za “San” Se­jo Sexon.

No­va hi­mna za Že­lju

– Ne­da­vno smo sni­mi­li no­vu hi­mnu za FK Že­je­zni­čar ko­ja je, za sa­da, još uvi­jek u de­mo ver­zi­ji, ali će se na­ći na na­šem no­vom al­bu­mu. O to­me ka­ko smo do­šli na ide­ju, su­vi­šno je bi­lo šta re­ći. Že­ljo je klub za ko­ji se ne na­vi­ja, Že­ljo je klub ko­ji se vo­li. Me­ni je to bio me­rak. Već su ne­ki na­vi­ja­či ima­li pri­li­ku da je ču­ju i mi­slim da će se i os­ta­lim svi­dje­ti – ka­že Sexon.

(San)