Sejo Sexon : Ne može pravi Sarajlija pjevati ispod slika Karadžića i Mladića

∫ the life of the wife is ended by the knife ∑


Decembar ‘09

Da­vor Su­čić, po­zna­ti­ji kao Se­jo Sexon, li­der ben­da “Za­bra­nje­no pu­še­nje” u raz­go­vo­ru za “San”, sa­svim otvo­re­no i bez dla­ke na je­zi­ku go­vo­rio je o no­vo­nas­ta­loj si­tu­aci­ji ve­za­noj za su­kob sa Emi­rom Kus­tu­ri­com i Ne­le­tom Ka­raj­li­ćem, Sa­raj­li­ja­ma ko­ji ve­li­ča­ju ra­tne zlo­čin­ce na svo­jim kon­cer­ti­ma u Beo­gra­du i ci­je­lom svi­je­tu.

Ko­men­ta­ri­šu­ći ne­da­vnu izja­vu Ga­ne­ta Pe­ci­ko­ze, me­na­dže­ra ben­da “Emir Kus­tu­ri­ca & No smo­king Orchestra”, za “San” da je “Za­bra­nje­no pu­še­nje” to­li­ko us­pje­šno da je pro­šle go­di­ne u Beo­gra­du pro­da­lo sve­ga 350 ka­ra­ta, kao i to da je Ne­le bio i os­tao li­der sa­ra­jev­skog Pu­še­nja, Se­jo je na­gla­sio da su to sa­mo Ga­ne­to­ve pus­te že­lje.

– Ga­ne Pe­ci­ko­za je ve­li­ki sa­njar. On je to mo­žda sa­njao, pa re­kao va­ma. Pri­če da smo na kon­cer­tu u Beo­gra­du pro­da­li 350 ka­ra­ta su obi­čne la­ži i izmiš­ljo­ti­ne. Svi zna­ju ko­li­ko je bi­lo po­sje­ti­la­ca u Beo­gra­du. Čak sam se za Fe­de­ra­nu te­le­vi­zi­ju ja­vio uži­vo iz dvo­ra­ne ko­ja je bi­la krca­ta. Ali, na­vi­kli smo mi na nji­ho­ve po­dva­le. Osim to­ga, Ga­ne je me­na­džer ko­ji po­drža­va na­ci­ona­lis­ti­čku re­to­ri­ku za­je­dno sa Kus­tu­ri­com i Ne­le­tom Ka­raj­li­ćem. Ne za­ni­ma me šta on go­vo­ri. On je sve svo­je već da­vno re­kao.

O če­mu se za­pra­vo ra­di?

 – Kao prvo, ko je Ga­ne da go­vo­ri me­ni ko je Ne­le Ka­raj­lić? Va­ljda ja znam bo­lje Ne­le­ta, ne­go on. Ne tre­ba me­ni ni­ko go­vo­ri­ti bi­lo šta o nje­mu. Znam ja do­bro ko je i šta je on.

Re­ci­te nam ko je Ne­le Ka­raj­lić?

– Oso­ba ko­ja se u Beo­gra­du pred­stav­lja Sa­raj­li­jom, a pje­va ispod sli­ke ra­tnih zlo­či­na­ca Ra­do­va­na Ka­ra­dži­ća i Rat­ka Mla­di­ća, mon­stru­ma ko­ji su uni­šti­li nje­gov vo­lje­ni grad ubi­ja­ju­ći na hi­lja­de ne­du­žih gra­đa­na, ne mo­že bi­ti pra­vi Sa­raj­li­ja. Eto ko je Ne­le Ka­raj­lić! Nje­go­va re­to­ri­ka je da­vno pre­ra­sla u mržnju. Ve­li­ča­nje po­gre­šnih ide­ala. On i da­lje ži­vi u vre­me­nu is­kriv­lje­nih vri­je­dnos­ti i kse­ono­fo­bi­čne ide­olo­gi­je. To ta­ko ne ide. Ja sam Sa­raj­li­ja i u Za­gre­bu, i u Beo­gra­du, ali i u ci­je­lom svi­je­tu. Ja vo­lim ovaj grad, ne mrzim ga. Znam ja do­bro ko je Ne­le. Zbog to­ga mi je glu­po da mi Ga­ne Pe­ci­ko­za go­vo­ri ko je on. On ga ni ne po­zna­je.

Šta će­te vi, kao li­der ben­da po­du­ze­ti po tom pi­ta­nju? Oči­gle­dno da Ne­le, iako tvrdi da ne­ma ni­šta sa Pu­še­njem, ipak pje­va va­še pje­sme?

– Ne­ka pje­va, ne­ću ni­šta po­du­zi­ma­ti. Ov­dje ni­je pro­blem u autor­skim pra­vi­ma, kra­đi…, ne­go u ne­če­mu što se zo­ve na­ci­ona­lis­ti­čka kom­pa­nja. Ne že­lim da se pje­sme “Za­bra­nje­nog pu­še­nja” pje­va­ju ta­mo gdje su sli­ke ra­tnih zlo­či­na­ca. Ta­mo gdje oni po­zi­va­ju pu­bli­ku da skan­di­ra­ju nji­ho­va ime­na. U to­me je naj­ve­ći pro­blem.

Jes­te li mo­žda ra­zmiš­lja­li o tu­žbi?

– Ne že­lim da žu­rim. Ne­ću da se tog ma­ča la­tim. Me­đu­tim, uko­li­ko nas­ta­ve sa pro­pa­gi­ra­njem na­ci­ona­li­zma na kon­cer­ti­ma gdje pje­va­ju na­še pje­sme, za­što ne?! To je vi­še van sva­ke pa­me­ti. Na­ma je cilj sa sao­pće­njem bio da upo­zna­mo na­še fa­no­ve šta se us­tva­ri de­si­lo u Beo­gra­du i za­što ni­smo nas­tu­pa­li.

Okre­ni­mo se ma­lo ve­dri­jim pi­ta­nji­ma. Šta je sa va­šim no­vim al­bu­mom “Sha­drvan Co­de”?

– Al­bum se ra­di. Mi­slim da će za ne­što ma­nje od mje­sec da­na bi­ti sve go­to­vo. Vje­ru­jem da će bi­ti odli­čan, jer pje­va­mo i sa 20 že­na ho­ra “Ara­bes­ke”. Bit će tu sve­ga. Mi smo ro­ke­ri, ko­ji po­sli­je dvi­je ra­ki­ji­ce, ople­tu po sev­da­hu.

Mi­sli­te li da će pu­bli­ka do­bro pri­hva­ti­ti al­bum, s ob­zi­rom da se da­nas svi okre­ću sev­da­hu? Ne­ki su miš­lje­nja da sev­dah do­no­si pa­re?

– Ka­ži­te mi vi ko se to opa­rio pje­va­ju­ći sev­dah? Ni­ko. Mi smo bend ko­ji je odras­tao uz sev­da­lin­ku i sev­dah. Uvi­jek se na der­ne­ci­ma pje­va­la sev­da­lin­ka, bez ob­zi­ra ko­li­ko mi ro­ke­ri bi­li. Kod Pi­onir­ske do­li­ne je bi­la je­dna ka­fa­na gdje je uvi­jek tre­sla sev­da­lin­ka. Mi smo još k'o dje­ca to slu­ša­li i uži­va­li. Ni­je to sad, daj da se mi opa­ri­mo. To je ne­ki naš ćejf na ko­ji smo na­vi­kli.

Ho­će li na no­vom al­bu­mu mo­žda bi­ti ne­ki du­et?

– Ne vje­ru­jem. Ni­smo o to­me ne­što pre­tje­ra­no ni ra­zmiš­lja­li. Sve za­vi­si od pje­sme. Gru­pa “Za­bra­nje­no pu­še­nje” ni­ka­da ni­je sni­ma­la du­ete da se ne­ko­me do­dvo­ri. Ono, ka­ko ka­žu, pje­vat će­mo u Beo­gra­du, pa daj da sni­mi­mo du­et sa Ce­com. Mi sa­ra­đu­je­mo sa lju­di­ma ko­ji ni­su zvi­jez­de, ali za­to je­su ve­li­ki mu­zi­ča­ri i ve­li­ki lju­di. Onim, što ka­že ra­ja, ko­ji vo­le za­ro­šti­ljat, na­smi­ja­ti se…. Zbog to­ga nam le­že lju­di po­put Ar­se­na De­di­ća, Ibri­ce Ju­si­ća, Ha­li­da Be­šli­ća. Ko zna, mo­žda upra­vo sa Ha­li­dom ne­što sni­mi­mo – re­kao je za “San” Se­jo Sexon.

No­va hi­mna za Že­lju

– Ne­da­vno smo sni­mi­li no­vu hi­mnu za FK Že­je­zni­čar ko­ja je, za sa­da, još uvi­jek u de­mo ver­zi­ji, ali će se na­ći na na­šem no­vom al­bu­mu. O to­me ka­ko smo do­šli na ide­ju, su­vi­šno je bi­lo šta re­ći. Že­ljo je klub za ko­ji se ne na­vi­ja, Že­ljo je klub ko­ji se vo­li. Me­ni je to bio me­rak. Već su ne­ki na­vi­ja­či ima­li pri­li­ku da je ču­ju i mi­slim da će se i os­ta­lim svi­dje­ti – ka­že Sexon.

(San)

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s